Duvnski dim sadrži četiri hiljade različitih hemikalija, od kojih je najmanje 50 kancerogeno, a pasivno pušenje povećava rizik od srčanih bolesti, astme…
Deca pušača imaju četiri puta veću verovatnoću da posle u životu razviju neku vrstu srčanih bolesti, pa čak i kada im roditelji pušači ograniče izloženost pasivnom pušenju, pokazala je nedavno završena finska studija objavljena u časopisu Circilation.

Rizik od nastanka plaka na arterijama koji uzrokuje začepljenje i srčani udar u odrasloj dobi bio je dvaput veći u dece čiji roditelji (jedan ili oboje) puše u odnosu na decu nepušača. Rizik se nije smanjivao ni ako su se deca pokušavala “poštedeti” dima. Voditelj studije, dr. Costân Magnussen sa Sveučilišta u Turkuu, kaže da je zapravo jedina zaštita za djecu – potpun prestanak pušenja, piše “24.sata.hr

U prostoriji gde puši četvrtina ljudi, njihovim izdisanjem u prostor se unosi toliko štetnih tvari kao da čovek i sam puši. A nepušačima koji su izloženi pasivnom pušenju kod kuće ili na poslu povećava se rizik od razvoja bolesti srca 25-30 posto – otkriva psihijatar Boris Gracin iz Službe za mentalno zdravlje i prevenciju ovisnosti Zavoda za javno zdravstvo dr. Andrija Štampar. Dodaje da je od posledica pasivnog pušenja dosad umrlo oko 600.000 ljudi u svijetu te nas navodi da se zapitamo kakav je onda štetan uticaj duvanskog dima na dečiji organizam.

Ulogu nema samo nikotin koji ima ovisnički karakter ili toksični spojevi poput ugljik-monoksida ili formaldehida. Duvanski dim sadrži četiri hiljade različitih hemikalija od kojih je najmanje pedeset kancerogeno. I nema organa ni organskog sustava koji nije zahvaćen toksičnim djelovanjem njegovih čestica i plinova pa, stoga, ne čudi da dim zaista može uzrokovati ozbiljne zdravstvene probleme kod dece – objašnjava Gracin, koji dodaje da se primarna izloženost dece pasivnom pušenju događa upravo kod kuće.

Brojna istraživanja pokazuju da cigaretni dim, osim razvoja bolesti srca, uzrokuje brojne zdravstvene probleme, uključujući i česte i teške napadaje astme, infekcije dišnih puteva, infekcije uha, kao i sindrom iznenadne smrti (SIDS) dojenčadi do prve godine. Dokazano je i da deca koja umiru do prve godine imaju veće koncentracije nikotina u plućima i višu razinu kotinina (biološkog markera pasivnog pušenja) od dece koja umiru od nekih drugih uzroka. Hemikalije iz dima utiču na regulaciju dečjeg disanja, pa se njihova pluća sporije i slabije razvijaju nego u druge dece, a ta deca i češće obolijevaju od bronhitisa te upale pluća. Disanje im je otežano, a sluznica nosa oštećena. Pušenje utiče i na nerođenu decu. U trudnoći ono rezultira povećanom smrtnosti dojenčadi, a puši li trudnica, u nerođene dece se sporije razvija nervni sistem.

Pušenjem u trudnoći trećinu se povećava rizik od bebine smanjene porođajne težine, spontanog pobačaja, perinatalnog i neonatalnog mortaliteta – objašnjava dr. Boris Gracin.

Rak mogu ‘zaraditi’ i zakleti nepušači

Prema poraznoj statistici, pasivno pušenje uzrokuje kardiovaskularne bolesti. Izloženost pasivnom pušenju ima neposredne štetne učinke na kardiovaskularni sustav i može izazvati infarkt ometajući pravilan rad srca, a rizik za moždani udar povećava se 20-30 posto. Uzrokuje i rak pluća kod ljudi koji nikad nisu pušili jer udišu iste kancerogene tvari kao i pušači, objašnjava dr. Gracin.

Deca imaju traume od zlostavljanja pušenjem

Duvanski dim ima trajni učinak na kardiovaskularno zdravlje dece, pa zato mnogi lekari kažu da pasivno pušenje treba klasificirati kao oblik zlostavljanja maloletnika. Osim oštećenja sluznice nosa, čestih infekcija, bronhitisa i upala pluća, deca izložena dimu imaju teže i učestale napadaje astme koji detetov život mogu dovesti do opasnosti, kaže dr. med. Boris Gracin te dodaje da zbog dima kućni ljubimci pušača – kraće žive

loading...